Dva dana je bilo oblacno pa nisam stavljao kremu sa zastitinim faktorom 30, pocrvenio sam u licu kao kod nas na suncu u kolovozu, Novi Zeland je juznije od Tasmanije s jos vecom ozonskom pukotinom. U gradu koji je rasprsen na velikom podrucju djeluju dva drustva, Hrvatsko i Dalmatinsko. Nase prshti od aktivnosti folklora, nogometa i mladosti, Dalmatinsko je staro i nazalost zivi u proslom, bivsem vremenu, tuzno jer je vecina ljudi prevarena, a neznaju to.

Dulje sam ovdje od planiranog, ne mogu u Wellington jer se odrzava trodnevni rock festival pa su sva jeftina mjesta za spavanje zauzeta pet dana. U Hrvatskom drustvu sam upoznao zanimljivu osobu, zapravo par iz Zagreba. Nekadasnja “ladarica” i profesor plesa poducavaju domacu skvadru, i na probama je uzbudljivo.

U centru se skace bungy s najviseg tornja u gradu, 196 metara, naravno da me ne zanima jer je skupo, a skakat cu kad se vratim u Sydney s 15 000 ft.